Loto izvestaj na Vasem mobilnom telefonu

* Pošaljite SMS sa tekstom: FO LOTO na broj: 1310 i dobicete LOTO SMS izvestaj * Cena: 30 dinara + PDV

Pentagon: Deset neverovatnih eksperimenata na mozgu

Američka vojska neprestano sprovodi eksperimente na živim mozgovima ljudi i životinja, koji su zaista fascinantni, ali i zastrašujući.

Pre 30 godina razmenjene su prve poruke preko Arpaneta, prethodnika intenereta, čiji je pokrovitelj bio Pentagon. Prošlog meseca naučnici su, međutim, objavili nešto što bi moglo da ima jednak istorijski značaj: prenos poruka između dva živa pacovska mozga, prvi korak ka onome što Pentagon naziva “Brejnnet” (moždana mreža).

1. Robo-buba
Pentagon je odavno zainteresovan za neurologiju, a njegovi projekti na tom planu sežu od razumevanja i lečenja povreda mozga, pa do nastojanja da se uz pomoć implantiranih sistema bube pretvore u sićušne špijune.

2.Spavalice, probudi se
Program pokrenut pre oko jedne decenije, koji je 24 sata dnevno eksperimentisao sa vojnicima, nastojeći da identifikuje i ojača one delove njihovog mozga koji su u stanju da se odupru negativnim posledicama lišavanja sna.

3. Majmun vidi
Profesor Migel Nikolelis sa Univerziteta Djuk, koga je finansirala Darpa, uspeo je da pokaže da se majmun sa određenim implantima može naučiti da džojstik pokreće samo pomoću misli.

4. Kontrola umom
Darpin program “revolucionisanja protetike” uključuje i veštački ud koji se kontroliše samo vlasnikovim moždanim signalima.

5. Od mozga mozgu
Isti naučnici koji su obučili majmuna da umom pomera džojstik, nedavno su uspeli i da povežu dva živa pacovska mozga i da prenesu signale između njih.

6. Moždane naočari
Projekt “Sistem upozoravanja na pretnju uz pomoć kognitivne tehnologije” ima za cilj konstruisanje “moždanih naočari”, koje upostavljaju kontakt sa podsvešću, kako bi pretnje otkrile pre nego svesni um onoga ko ih nosi.

 7. Prvi utisci
“Napredna tehnologija skeniranja atributa” koristi senzore koji otkrivaju i najsitnije promene srčanog ritma, pogleda i širine zenica, prilikom skeniranja ljudi na aerodromima.

8. Polje sile
Vojna nauka o funkcionisanju mozga ne bavi se samo kontrolom uma: “Darpin merač eksplozije” meri izloženost mozga eksploziji i pomaže da se identifikuju vojnici koji bi mogli imati skrivene povrede

9. Ubrzanje mozga
Darpa je pokrenula program koji bi trebalo da pomogne obaveštajnim analitičarima da identifikuju zanimljive satelitske snimke. Njegovi filteri se “obučavaju” uz pomoć modela moždane aktivnosti stručnog osoblja.

10. Pričam ti priču
Jedan od novijih programa Darpa nastoji da iskoristi najsavremeniju neurologiju kako bi razvio “priče” koje utiču na razmišljanje građana drugih zemalja.
(BBC)

Dalje...

Upozorenje iz RHMZ: Visoke temperature do srede

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je na visoke temperature za područje Srbije narednih dana i da će do srede, 8. jula, biti veoma toplo. Kako navode, u većini mesta maksimalna temperatura biće od 34 do 37 stepeni Celzijusovih. 



U Srbiji će 5. jula, biti sunčano i toplo, sa slabim vetrom promenjivog pravca i jutarnjom temperaturom od 13 do 20 a najvišom dnevnom od 30 do 34 stepena. U Beogradu će u nedelju biti sunčano i toplo sa slabim vetrom promenjivog pravca i jutarnjom temperaturom oko 20 a najvišom dnevnom od oko 33 stepena.

RHMZ navodi da će tokom noći srede na četvrtak u severnim i zapadnim, a u četvrtak i ostalim krajevima, nastupiti osveženje sa pojačanim severozapadnim vetrom i ponegde s kratkotrajnim pljuškovima i grmljavinom.

Do kraja perioda temperatura će se kretati u granicama prosečnih vrednosti.

U petak će biti promenljivo oblačno sa lokalnom pojavom kratkotrajnih pljuskova i grmljavina, u ostalim danima pretežno sunčano, prenosi Tanjug.

Dalje...

Facebook najavio brisanje ženskih naloga koji nemaju bar jednu sliku u kupaćem kostimu!

Povećan broj korisnica koje u poslednjih nekoliko dana postavljaju svoje fotografije u kupaćim kostimima, rezultat je najave kompanije Fejsbuk da će u narednih mesec dana obrisati sve naloge ženskih osoba koji nemaju bar jednu sliku u kupaćem kostimu, objavio je Njuz.net.

- Nisam htela da stavljam svoje slike sa letovanja, jer mislim da mi je frizura na plaži bila loša – rekla je za njuz Slobodanka Karamarković, starleta iz Jajinaca – Ali kada sam čula da bi nalog mogao da mi bude obrisan, postavila sam 389 slika sa letovanja u Dobrim Vodama, mesta nadomak Bara, gde sam prošle godine bila kod jednog prijatelja.
Njene slike u kupaćem kostimu za dva dana su dobile preko 1.000 „lajkova“, čime je, prema prvim informacijama, osigurala do daljnjeg ostanak svog naloga na Fejsbuku.

Kako Njuz otkriva, više od devet odsto korisnica Fejsbuka u Srbiji nema nijednu fotografiju u kupaćem kostimu, što je znatno više u odnosu na skoro sve istočnoevropske države, ali i neke zemlje u regionu.

- Primera radi, u Hrvatskoj se čak ni političarke ne stide da svoje slike u toplesu kače na internet, i to nebitno da li su sa mora ili na primer, evropskog prvenstva u fudbalu – izjavio je Marko Labović, statističar za privatne profile na Fejsbuku.

- Ima žena u Srbiji koje nisu svesne da postavljanje takvih slika može da obezbedi ostanak profila na Fejsbuku, pa bi internet zajednica trebalo da odreaguje, najpre tako što će muškarci u svojim statusima apelovati na svoje prijateljice da što pre postave što više fotografija u kupaćim kostimima, makar one bile provučene kroz Instagram – smatra Labović.


Uroš Bogdanović, Njuz.net

Dalje...

Zašto se u Srbiji vanzemaljci osećaju kao kod kuće?!

Pogledajte sliku i sve će vam biti jasno!

Dalje...

Tajno snimao stotine studentkinja u WC-u

Foto: adamr/freedigitalphotos.net
Student doktorskih studija na Univerzitetu Delaver uhapšen je zbog sumnje da je postavio skirvene kamere i tajno snimio stotine žena dok su boravile u WC-u. Havijer Mendiola - Soto (38), uhapšen je pošto su u toaletima tog univerziteta, u zidnim kutijama za tampone, otkrivene kamere. Protiv njega je podneta 21 prijava za kršenje prava na provatnost.

Kamere su otkrivene na više mesta na Univerzitetu i oko njega, između ostalih i na Biotehnološkom institutu gde je Menidola - Soto radio. Kako prenosi CNN, policija mu je oduzela lap-top, eksterni hard disk i dva mobilna telefona.

Na uređajima je otkriveno 1.500 video fajlova, mada prema prvim analizama, ni jedan od snimaka nije završio na Internetu. On je najverovatnije snimke koristio u lične svrhe.

Sumnja se da je Havijer kamere postavio 2012. godine, a policija je do sada identifikovala oko 40 njegovih "žrtava".

"Izuzetno je uznemirujuće da je ovim kriminalnim delom ugrožena privatnost toliko žena na i oko Univerziteta", izjavio je upravnik te ustanove Patrik Harker.

Univerzitet je uspostavio specijalnu telefonsku liniju i savetodavnu službu za sve one koji sumnjaju da su bili snimani, navodi Sky news.

Autor: mondo.rs

Dalje...

"Mi" - novi roman Dejvida Nikolsa

Od autora romana „Početno pitanje“ i „Jedan dan“, Dejvida Nikolsa, stiže još jedan književni hit. Dirljiva priča o sredovečnom paru čiji je brak u krizi okosnica je romana „Mi“. Ovo je Nikolsov četvrti roman, komedija-drama o braku, roditeljstvu, putovanjima, umetnosti i nauci.

Narator, pedesetčetvorogodišnji Daglas Pitersen, ozbiljan i dobro organizovan biohemičar, i njegova žena Koni, strastvena i spontana bivša slikarka, kreću na put sa 17-godišnjim sinom u obilazak evropskih muzeja umetnosti. Kada mu Koni kaže da će ga napustiti čim njihov sin krene u koledž, Daglas odlučuje da iskoristi ovaj poslednji porodični odmor i pretvori ga u putovanje na kojem će vratiti njenu ljubav i zbližiti se sa sinom.

Pet godina nakon „Jednog dana“, Nikols testira još jedan par. U „Jednom danu“ ljubavnici nakon jedne noći provedene zajedno tragaće jedno za drugim 20 godina. Ona je ozbiljna, on hedonista. U romanu „Mi“ je obrnuto. Nakon više od 20 godina braka naučnik i njegova žena, strastvena umetnica, krenuće na put koji će odlučiti da li će se razdvojiti ili nastaviti život zajedno.

Knjiga je podjednako i muška i ženska, i pre svega za one koji su u braku, ali može biti i poučna onima koji će tek biti.


Autor Dejvid Nikols je rođen 1966. godine u Engleskoj. Godine 1985. započeo je studije engleske književnosti i drame na Univerzitetu u Bristolu. Nakon studija je želeo da se bavi glumom i otišao je na Američku muzičku i dramsku akademiju u Njujorku, a 1991. godine vratio se u London.

Tri godine je igrao manje uloge u Kraljevskom nacionalnom teatru i u tom periodu počeo da čita scenarije za radio i televiziju, a potom prihvatio posao istraživača i odobravao scenarije za radio BBC. Bio je i urednik scenarija za televizijske i produkcijske kuće.

Autor je knjige Jedan dan po kojoj je snimljen istoimeni film. Roman je doživeo neverovatan međunarodni uspeh i dobio je brojne nagrade. Preveden je na četrdeset jezika.

Živi u Londonu sa partnerkom Hanom i dvoje dece.

Za više informacija o autoru možete posetiti njegov veb-sajt: www.davidnichollswriter.com

Dalje...

Internet postojao još 1895. godine?!

Deluje neverovatno, ali ideja o internetu je mnogo starija nego što smo mislili. Prema novoj knjizi “Katalogizacija sveta”, ne tako poznati belgijski preduzetnik  došao je na ideju o internetu još davne 1895. godine, čak i pre pojave prvog računara. Knjigu je napisao Aleks Vrajt, direktor korisničkog iskustva i istraživanja proizvoda u listu “The New York Times”.

Foto: Flickr/Marc Wathieu

Paul Otlet i njegov partner, Henri La Fontejn, su se nadali da će njihova zamisao rešiti neke od najvećih svetskih problema, dozvoljavajući "cvetanje" znanja i povezujući ljude i ideje bez geografskih ograničenja.

Otlet je još 1895. godine zamislio univerzalnu biblioteku informacija kojoj bi moglo da se pristupi na daljinu. Kao i internet danas, Otletova vizija uključivala je čuvanje informacija u centralizovan povezan sistem. Ovaj Belgijac proveo je sledeće četiri decenije na usavršavanju ovog koncepta sa partnerom Henrijem La Fontejnom.  Zajedno su zamislili slojeve podataka kojima se pristupa iz centralne baze.

Otlet i Fountejn zamislili su kreiranje povezanih mreža podataka koristeći elektronske teleskope. Nadali su se da će njihova zamisao rešiti neke od najvećih svetskih problema, dozvoljavajući “cvetanje” znanja i povezujući ljude i ideje bez geografskih ograničenja.

Sa druge strane, Otlet je smatrao da će njegov projekat, kojem je dao naziv “The Mundaneum”, doneti period mira i prosvetljenja.

- Takvo okruženje bi omogućilo da nacionalne granice nestanu, eliminišući uzroke ratova i omogućavajući čovečanstvu da napravi ogroman skok napred prema skladnom i prosvetljenom stanju duha – objasnio je Vrajt u svojoj knjizi.

“The Mundaneum” bi omogućio ljudima da pristupaju specifičnim informacijama, i povezivao bi vlade, univerzitete, biblioteke i druge institucije stvarajući utopijsku zajedničku mrežu.

Iako je internet danas daleko od utopijskog doživljaja, Otletova vizija se ipak pokazala kao dosta precizna. On je verovao da će cele biblioteke sa tekstovima i slikama biti dostupne velikom broju ljudi putem projektovanja na pojedinačne ekrane. Otlet je takođe verovao da će njegov sistem naterati ljude da usavršavaju svoja interesovanja.

Dalje...

"Donje" frizure holivudskih zvezda!

Slavne holivudske cice otkrile su kakve intimne frizure preferiraju i šta im najviše prija. Dženifer Aniston i Sijena Miler preferiraju "brazilku", dok Kejt Vinslet voli da ostavi crticu na sredini intimne zone...

Glumica Dženifer Aniston najradije fura popularnu brazilku, jer joj najviše prija. Iako su se skoro u medijima pojavila razna upozorenja da brazilska depilacija i nije baš bezopasna, Anistonovoj to očigledno ne smeta. Nedavno je u javnost dospela informacija da je Dženifer opsednuta tom frizurom, te je otišla u jedan kozmetički salon i naterala kozmetičarku da je depilira, iako ničega nije bilo!

Kejt Vinslet preferira depilaciju prilikom koje se na sredini intimnog područja ostavlja crtica. Upravo ta frizura joj je predstavljala problem prilikom snimanja jednog filma, za koji je trebalo da ostavi potpuno nedepiliranu zonu. Stručni tim napravio joj je čak i periku kako bi se postigao potpun efekat.

Sijena Miler pridružila se ljubiteljkama brazilske depilacije, koja joj je posebno predstavljala problem prilikom snimanja filma čija radnja je opisivala šezdesete godine prošlog veka. Sijenina intimna zona naknadno je digitalno obrađivana kako bi dobila na gustini.

Dženifer Lav Hjuit otkrila je da intimnu zonu ukrašava ne samo frizurama, već i “vajazzling”-om. Takođe, voli da je ukrasi i Svarovski kristalima.

Nedavno je Gvinet Paltrou privukla poglede prisutnih kada se na crvenom tepihu pojavila u prozirnoj, crvenoj haljini. Budući da je haljina više otkrivala nego pokrivala, Gvinet je brijačem sredila sve i odlučila se da ne nosi donji veš. Gvinet je otkrila da obično dole neguje frizuru sedamdesetih.

Dalje...

O čemu žene razmišljaju tokom seksa?

Kada odeća sklizne sa tela, ženski mozak počinje da radi ubrzano. Da bismo vam to dokazali, prenosimo vam tajna razmišljanja o seksu više od hiljadu žena koje su odgovarale na anketu časopisa Women's health.

Ovo je vaš posao: Čitajte joj misli. Nema pritiska - samo vaš seksualni život zavisi od toga. Istraživaći su otkrili da žene moraju da utišaju delove mozga koji su povezani sa uznemirenošću i strahom, kako bi doživele orgazam.

Zato, ako znate šta joj se tokom seksa mota po glavi, možete reagovati i pomoći joj da doživi nezaboravno iskustvo. Ovo istraživanje vam pokazuje gde da počnete.

Tajna seksualna misao #1
"Plašim se da će pomisliti kako nisam dobra u krevetu i da ću upropastiti šansu da izgradim vezu sa njim." Megan, 19
Pedeset sedam posto žena se tokom seksa pita da li njen partner uživa u odnosu, tj. da li uživa u njoj. Imajte to na umu i budite glasni tokom odnosa. "Ali budite precizni kada je reč o tome šta vas tačno uzbuđuje," kaze Lu Paget, autor knjige "How to Give Her Absolute Pleasure".

Tajna seksualna misao #2
"Želim da požuri i završi već jednom." Laura, 22
Iznenađenje: Idealan seks traje između 3 i 13 minuta, otkriva jedno istraživanje koje su sproveli seksualni terapeuti. Obratite pažnju na njeno disanje i govor tela. Nema uspona i padova? Verovatno joj je dosta.

Tajna seksualna misao #3
"Jesam li obrijala noge?" Karli, 26
Više od polovine žena reklo je da razmišlja o svojim dlačicama na telu skoro svaki put kada imaju seksualni odnos. Zato se ponašajte kao da vam to nije važno ili će postati sumnjičava i seks ce biti lošiji za oboje.

Tajna seksualna misao #4
"Tokom seksa razmišljam o trojci - iako nikad ne bih želela to da uradim." Aleksis, 28
Mnoge žene vole da začine stvari fantazirajući tokom seksa; to nije ništa loše i ne ugrožava vezu. Zato joj udovoljite. Tokom odnosa joj šapućite o nekim ludim fantazijama koje uključuju, naravno, nju. Recite joj na kom javnom mestu biste joj priuštili oralno zadovoljstvo, na primer.
Ili joj predstavite dva muškarca u krevetu tako što ćete vi odigrati obe uloge. "Budite divlji muškarac, a onda se pretvorite u nežnog ljubavnika," kaže Paget.

Tajna seksualna misao #5
"Tokom seksa fantaziram da preuzimam potpunu kontrolu i koristim sa partnerom seksi igračkice." Džen, 37
Ali žene su često stidljive da bi se tako i ponašale. Više od trećine ispitanica reklo je da razmišlja o "prljavim" stvarima, a da se stide da ih spomenu. “Često je njen strah od razgovora o takvim stvarima povezan sa manjkom samopouzdanja," kaže Ivon Fulbrajt, autorka knjige "Sultry Sex Talk to Seduce Any Lover".
Zato, za početak počnite sa komplimentima. Recite joj kako divno miriše, kako odlično izgleda...Ako kaže nešto, vi odgovorite. Ako vam da neki znak, produbite priču. Što više pokažete želju za tim - ona će biti opuštenija.

Tajna seksualna misao #6
"Ponekad razmišljam o tome, kako me posle seksa čeka prljav veš." Dženifer, 22
Ovo je kliše, ali je istinito. Jedna od četiri žene je rekla da tokom seksa razmišlja o kućnim poslovima, a 20% njih misli o poslu. Naš predlog: zagrejte atmosferu i dozvolite joj da je oseti.
"Ako joj je dosadno to je zato što vam je seksualni život zapao u rutinu. Preuzmite konce u svoje ruke, promenite stvari i budite odlučniji," kaže Fulbrajt.
Držite je čvršće, podignite je noge i prislonite joj ruke uz krevet. Mnogo stvari joj može pomutiti razum...Koji prljav veš?

Evo šta vam žene predlažu:
Pričajte "prljavo": 17%
Budite agresivniji: 27%
Povucite je za kosu: 7%

Seksualna misao #7
"Povremeno ga poredim sa bivšim. To je jače od mene!" Džesi, 28
Da, one razmišljaju o drugim muškarcima tokom seksa. Nekad čak i fantaziraju o njima. Ups! Više od polovine ispitanica reklo je da je prirodno da fantaziraju o drugim muškarcima tokom seksa, ali je zato 74% njih izjavilo da bi ih povredilo saznanje da njihov partner fantazira o drugim ženama. Držite joj pažnju: Pitajte je: "Šta želiš da ti radim?", kaže Fulbrajt. "To će joj dati osećaj da ona vodi igru." I znaće da ste vi taj koji joj daje to što želi.

Dalje...

Uz Vidovdan: Istine i zablude o Kosovskoj bitki

Najveći broj građana Srbije ne zna koje su stvarne ličnosti učestvovale u Kosovskom boju, a koje je opevao narod u epskoj poeziji. Još manje njih zna na osnovu kojih su realnih srpskih vitezova opevani poznati junaci, pišu "Novosti".

Svi relevantni podaci o najčuvenijoj bici u istoriji mogu se naći u naučnim radovima objavljenim 1889, povodom 500-godišnjice Kosovske bitke, tvrdi Božidar Kljajević, profesor istorije i geografije, koji se 37 godina bavi poreklom porodica, i objavio je nekoliko knjiga.

"Prema nekim istoričarima, narod je lik Miloša Obilića, kojeg su Turci zvali Kobilić, najverovatnije opevao na osnovu lika vojvode Nikole Gorjanskog, mačvanskog bana, mada neki vezuju Gorjanskog i za ovčarsko-kablarsko područje", kaže Kljajević.
On tvrdi da izvori pokazuju i da se u ličnosti starog Jug Bogdana krije lik kneza Vratka, Lazarevog tasta, odnosno oca kneginje Milice. Vratkov otac je Vratislav, unuk župana Dimitrija i praunuk Vukana, sina Stefana Nemanje. To pokazuje da ova loza najdirektnije vodi korene od Nemanjića.

Iza lika Strahinića bana iliti Banović Strahinje krije se Đurađ Stratimirović Balšić, zet kneza Lazara, za kojeg je bila udata njegova kćerka Jelena. Kosančić Ivan i Toplica Milan su vojvode iz Kosanice i Toplice.

Malo se zna i za dvojicu srpskih junaka - braću Oliverović, Krajimira i Damira, vrhunske majstore u mačevanju na evropskim turnirima. Krajimir je dočekao odrubljenu glavu kneza Lazara u posudi, zavetujući se Bogu da će i njegova "glava biti svuda gde je kneževa".

"Nedugo zatim, i zaista, njegova glava biće odrubljena i, prema svedočenjima janičara Mihaila Konstantinovića, iz Ostrovice, naći će se u istoj posudi", priča Kljajević.

Takođe pominje i skoro zaboravljene kosovske borce Pavla Orlovića, rudničkog vojvodu, od čije je braće ostalo široko potomstvo u Hercegovini, vojvodu Damjana Tonkovića, Orlovićevog ujaka, koji je poginuo sa svojim sestrićem na Kosovu, bosanskog vojvodu Vlatka Vukovića, Stevana i Lazara Musića, sestriće kneza Lazara...

Kljajević se osvrće i na Nemanjiće, i tvrdi da ima dokaza da postoje potomci ove kraljevske porodice. Reč je o plemenu Nikšića, koji vode poreklo od Vukanove kćerke Ofinije i grbljanskog bana Vladimira, i slave slavu Svetog Luku. Po vojvodi Nikši je Nikšić dobio ime.

"Dr Ruža Ćuk i dr Ilija Sindik došli su do podataka da su potomci Nemanjića po muškoj liniji postojali u bratstvu Bogunovića, u Dubrovniku, gde se naselio Lavrentije Bogunović, sin Boguna Nemanjića. On je 1350. otišao u pratnji cara Dušana za Dubrovnik, i tu se porodica održala 252 godine", kaže ovaj istoričar, i dodaje da su kasnije nastavili da traju kroz hercegovačke porodice Zuroviće i Zurovce, i islamske Ramoviće i Zuhriće, kao i porodice Bogunovića, u šibenskom području.

Od njih su nastali ogranci Adamovići, Cvjetičani, Miljuši, Kovačevići, Škundrići i Grmuše.

Međutim, deca o Kosovskom boju u školi uče nešto drugačiju istoriju.

U udžbeniku za šesti razred osnovne škole Radeta Mihaljčića stoji da se od srpske vlastele knezu Lazaru u bici pridružio samo Vuk Branković, gospodar Kosova, i da je jedan odred u pomoć poslao bosanski vladar Tvrtko.

Tok i konačan ishod bitke nisu poznati. S bojnog polja vratilo se malo ratnika. U žestokom sudaru i obostranoj velikoj pogibiji, smrt su našla dva vladara, knez Lazar i sultan Murat.

Turskog sultana ubio je srpski ratnik Miloš Obilić (Kobilić)... Moravska Srbija ostala je bez ratnika i vođe. Mada se novi sultan Bajazit posle bitke povukao iz srpskih zemalja da bi učvrstio svoju vlast u Maloj Aziji, naslednici kneza Lazara priznali su vrhovnu vlast sultana, kome je još neko vreme otpor pružao Vuk Branković, koji je preživeo bitku", piše Mihaljčić.

On dodaje i da je kasnije izgrađena legenda, na kojoj se bazirala narodna istorijska svest, kao i da su knez Lazar i kneginja Milica, Vuk Branković i ratnik Miloš Obilić, bili istorijske ličnosti. Izmišljeni su Jugovići, Ivan Toplica i Milan Kosančić. Legenda je izmislila i da je Obilić bio Lazarov zet (u stvari verenik njegove kćerke Olivere), i da je Jug Bogdan bio knežev tast, kaže Mihaljčić.

Od 19. veka istoričari, praktično, vode polemiku da li je Obilić zaista postojao i nisu se složili do današnjeg dana. Ni naši, ni strani. Zanimljivo je da je, prema turskim izvorima, Murat ubijen nakon bitke, kada je srpski vojnik koji se pravio da je mrtav, probo sultana koji mu se približio. Italijanska autorka Ana di Lelio tvrdi da je Murata, u stvari, ubio albanski vitez - Milos Kopilik, i da je taj ep rasprostranjen među albanskim življem.

Pokojni akademik Sima Ćirković je svojevremeno zaključio da se o Kosovskoj bici do danas u potpunosti pouzdano znaju dva podatka - da se dogodila i da su oba vladara tokom njenog trajanja poginula, objašnjava istoričar Čedomir Antić.

"Zna se da je sultana Murata ubio neko od srpskih ratnika, nije izvesno o kome je reč, a prema nekim verzijama to je moglo biti prilikom Muratovog obilaska bojnog polja ili prilikom predaje nekog vlastelina", kaže Antić.

Ime Miloša Obilića prvi put se u pisanim izvorima pominje početkom 15. veka, i to u prilično drugačijoj verziji tog imena. Poistovećivanje Nikole Gorjanskog sa Milošem Obilićem predstavlja slobodnu interpretaciju, više oslonjenu na povest razvoja književnog nego istorijskog lika, za koju nema dovoljno dokaza, dodaje ovaj istoričar.

"Mnogo je legendi, nedokazivih tvrdnji i netačnosti vezanih za Kosovsku bitku. Recimo, u osmanskoj tradiciji valjalo je objasniti kako je u jednoj bici sa malim narodom zaboravljene državnosti, prvi i poslednji put u istoriji došlo do pogibije sultana.

Odatle tvrdnje da se u bici na Kosovu sa Osmanlijama sudario savez vojski iz sedam ili devet država, među kojima su bili i Srbi, Bugari, Arbanasi, Ugari, Nemci, Franci... Istorijska istina je, a o tome je 1989. jedan značajan rad napisao i akademik Ćirković, da su u ovoj bici učestvovale samo vojska Kneževine Srbije i vojska iz Bosne koju je poslao Tvrtko Prvi", objašnjava Antić.

Kososvska bitka nije imala značaj koji joj je pridavala narodno predanje. Reč je o jednoj od velikih i sudbonosnih bitaka evropskog srednjeg veka, ali daleko je značajnija bila Marička bitka iz 1371. godine, posle koje su balkanske zemalje (Vizantija, Bugarska, srpske i vizantijske državice...) većinom postale turski vazali.

Srpske zemlje su se održale sedamdesetak godina posle Kosovske bitke, ali je zbog kolektivne uspomene i nasleđa poslednjih srpskih vladara (potomaka kneza Lazara), Kosovski boj ostao u istoriji zabeležen kao presudna i kobna bitka za kasniju srpsku istoriju, zaključuje Antić.


Etnolog Mile Nedeljković istražio je poreklo Karađorđevića i došao do toga da su oni potomci plemićke porodice Vojnovića iz Hercegovine. Slava im je Sveti Kliment, jedinstvena slava u srpskom narodu. Rođake imaju u Šumadiji, ali i u sjeničkim Koritima.

"Postoji pismo Vlatka Mačeka knezu Pavlu, u kojem Maček objašnjava da su Jelačići (familija bana Jelačića) u srodstvu sa Karađorđevićima, jer su i jedni i drugi poreklom iz Hercegovine, potomci plemićke loze Vojnovića", zaključuje Kljajević.

Ogromne zasluge za to što su srpske relikvije sačuvane prilikom paljenja manastira Mileševe, 1688-1689. godine, ima Nikola, otac Ruđera Boškovića.

On je, objašnjava Kljajević, otkupio zlatni krst, dar sultanije Mare, kćerke Đurđa Brankovića, i ruku svetog Save u zlatnoj kutiji, koja se selila sa seobama srpskog naroda od manastira Pakraca, preko Pećke patrijaršije i manastira Dovolje na reci Tari, da bi 1912. dospela u vlasništvo muslimanske porodice Čengića. Danas je u manastiru Trojice u Pljevljima.

Boškovići su se, inače, prvo prezivali Pokrajičići i slavili su Đurđevdan, da bi Nikola prešao u Dubrovnik i zbog trgovačkih veza primio katoličanstvo. Po njegovom ocu Bošku su se prozvali Boškovići, objašnjava Kljajević za "Novosti".

Dalje...

Bizarne činjenice koje ćete odmah poželeti da ispričate prijateljima!

Da li znate da postoje blizanci koji su se rodili sa čak 87 dana razmaka? A da li znate da kenguri imaju tri vagine? A jel znate ko je prvi piškio na Mesecu?


 

Pogledajte video i saznajte razne neverovatne činjenice koje ćete odmah ispričati svojim prijateljima!

Autor:: Buzzfeed
Foto: Youtube Screenshot

Dalje...

  © Blogger templates Newspaper III by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP